Days Payable Outstanding (DPO)

Dani neplaćenih obaveza, neplaćeni dani, prosečan broj dana potrebnih za plaćanje obaveza

Accounts Payable Days, AP Days, Creditor Days

Šta su dani neplaćenih obaveza?

Dani neplaćenih obaveza Days Payable Outstanding ili neplaćeni dani je prosečan broj dana koji je kompaniji potreban da isplati svoje obaveze. Stoga, dani neizmirenih obaveza mere koliko dobro kompanija upravlja svojim obavezama. DPO od 30 znači da je kompaniji u proseku potrebno 30 dana da isplati svoje dobavljače.

Formule

Neplaćeni dani se mogu izračunati korišćenjem sledećih formula:

Neplaćeni dani = (Prosečna dugovanja / Cena koštanja prodate robe) x Broj dana u obračunskom periodu

Days Payable Outstanding = (Average Accounts Payable / Cost of Goods Sold) x Number of Days in Accounting Period

Broj dana za godinu je 365 i 90 za kvartal, tako da se formula može napisati i na sledeći način:

Neplaćeni dani = (Prosečna dugovanja / Cena koštanja prodate robe) x 365

Days Payable Outstanding (DPO) = (Average Accounts Payable / Cost of Goods Sold) × 365

ili

Neplaćeni dani = Prosečna dugovanja / (Troškovi prodaje / Broj dana u obračunskom periodu)

Days Payable Outstanding = Average Accounts Payable / (Cost of Sales / Number of Days in Accounting Period)

Gde su:

Troškovi prodaje = Početne zalihe + Kupovina – Završne zalihe

Cost of Sales = Beginning Inventory + Purchases – Ending Inventory

*Cost of Sales (COS) – troškovi prodaje

Primer

Pretpostavimo da je kompanija dugovala na početku godine 1.400.000 dolara, a na kraju godine 1.800.000 dolara. Prosečna dugovanja prema dobavljačima su bila 1.600.000 dolara, a trošak prodate robe Cost of Goods Sold je bio 17.000.000 dolara. Broj dana u godini je 365. Koristeći formulu može se izračunati DPO:

Neplaćeni dani = (Prosečna dugovanja / Trošak prodate robe) x Broj dana u obračunskom periodu

DPO = (1.600.000 / 17.000.000) x 365 = 34,35

To znači da je ovoj kompaniji u proseku potrebno 34 dana da izmiri svoje obaveze.

Visok ili nizak DPO

Veći DPO je generalno povoljniji što znači da je kompaniji potrebno više vremena da plati svoje račune. Istovremeno, može duže da koristi sredstva, a višak gotovine da upotrebi za kratkoročne investicije. Međutim, previše dugački rokovi plaćanja mogu dovesti do odbijanja zajmodavaca da daju kredite ili ponude povoljne kreditne uslove. Previsok DPO takođe može značiti da kompanija teško dolazi do gotovine za plaćanje obaveza.

Ne može se reći koji je broj dana potrebnih za plaćanje optimalan pošto DPO značajno varira u zavisnosti od industrije, konkurencije i pregovaračke snage. Ako je kompanija velika i jaka sa značajnim tržišnim udelom može plaćati fakture u dužim rokovima.

Kao referentna vrednost za poređenje kompanija može se uzeti prosečna veličina DPO u okviru iste industrije.

Manji DPO od proseka industrije bi mogao značiti da kompanija ima lošije uslove kreditiranja od konkurenata ili da ne koristi dobro kredite u kreditnom periodu. Kompanija sa manjim DPO može ukazivati na to da ona ne koristi u potpunosti kreditni period koji dobija od poverilaca. Zbog toga kompanija može imati samo kratkoročne kreditne aranžmane.

Prema tome, manj DPO od industrijskog proseka može ukazivati na lošije uslove kreditiranja od konkurenata ili neiskorišćene kreditne periode koje daju kreditori.