Dužničke hartije od vrednosti (Debt Securities) su prenosivi finansijski instrumenti kojima se investitoru daje pravo na isplatu glavnice i, u skladu sa uslovima emisije, kamate ili drugog prinosa. Izdaju ih države, lokalne vlasti, kompanije i druge organizacije kako bi prikupile novac za finansiranje poslovanja, investicija, javnih rashoda ili drugih potreba.
Kada investitor kupi dužničku hartiju od vrednosti, on u ekonomskom smislu pozajmljuje novac izdavaocu. Izdavalac se obavezuje da će, pod uslovima definisanim instrumentom, isplatiti glavnicu na dan dospeća i izvršiti predviđene isplate kamate ili drugog prinosa.
Najpoznatiji primeri dužničkih hartija od vrednosti su obveznice, trezorski zapisi, komercijalni zapisi, notes i debenture.
Šta su dužničke hartije od vrednosti?
Dužničke hartije od vrednosti (Debt Securities) predstavljaju oblik dužničkog finansiranja. Za razliku od vlasničkih hartija od vrednosti, koje investitoru mogu dati vlasnički interes u kompaniji, dužnička hartija predstavlja potraživanje investitora prema izdavaocu.
Investitor koji kupi obveznicu, na primer, ne postaje vlasnik kompanije. On postaje poverilac odnosno zajmodavac, dok je izdavalac dužnik.
Uslovi dužničke hartije obično određuju:
- nominalnu vrednost (Face Value ili Par Value),
- kamatnu stopu odnosno kuponsku stopu,
- raspored isplate kamate,
- datum dospeća (Maturity Date),
- način otplate glavnice,
- kao i druga prava i obaveze izdavaoca i investitora.
Dužničke hartije su po svojoj prirodi prenosivi instrumenti, što znači da se njima, u zavisnosti od konkretne hartije i tržišta, može trgovati između investitora.
Najčešće vrste Debt Securities
Postoji više vrsta dužničkih hartija od vrednosti.
Obveznice (Bonds) su među najpoznatijim dužničkim instrumentima. Mogu ih izdavati države, kompanije i drugi emitenti. Investitor obično prima kamatu prema uslovima emisije, a glavnica se vraća po dospeću.
Trezorski zapisi (Treasury Bills) su kratkoročne dužničke hartije koje izdaje država radi kratkoročnog finansiranja. Obično se izdaju uz diskont, pa investitor ostvaruje prinos kroz razliku između kupovne cene i iznosa koji dobija po dospeću.
Komercijalni zapisi (Commercial Paper) predstavljaju kratkoročne dužničke instrumente koje uglavnom izdaju kompanije radi finansiranja kratkoročnih potreba.
Notes su dužnički instrumenti koji mogu imati različite rokove dospeća i uslove kamatnih plaćanja, u zavisnosti od konkretne emisije.
Debentures su oblik dužničkog instrumenta čiji se pravni i ekonomski karakter razlikuje između jurisdikcija. Zbog toga termin debenture ne treba automatski poistovećivati sa jednom konkretnom vrstom obveznice.
Ko izdaje dužničke hartije od vrednosti?
Dužničke hartije od vrednosti mogu izdavati različiti subjekti, a među najvažnijima su države i kompanije.
Države ih izdaju radi finansiranja budžetskih potreba, javnih investicija, refinansiranja postojećeg duga i drugih potreba javnog sektora.
Kompanije ih mogu izdavati radi finansiranja investicija, proširenja poslovanja, kupovine imovine, refinansiranja postojećeg duga ili obezbeđivanja obrtnog kapitala.
U zavisnosti od pravnog sistema i tržišta, dužničke hartije mogu izdavati i lokalne vlasti, finansijske institucije i druge organizacije.
Kako funkcionišu Debt Securities?
Proces se može pojednostavljeno prikazati kroz četiri koraka.
1. Izdavalac prikuplja kapital
Kompanija ili država izdaje dužničke hartije kako bi prikupila potrebna finansijska sredstva.
2. Investitor kupuje hartiju
Investitor plaća izdavaocu ili prodavcu određeni iznos i time stiče prava koja proizlaze iz konkretne dužničke hartije.
3. Investitor prima kamatu ili drugi prinos
Ako instrument predviđa kuponsku kamatu, investitor je prima prema unapred definisanom rasporedu. Kod nekih instrumenata prinos se ostvaruje na drugačiji način, na primer kroz diskont.
4. Izdavalac vraća glavnicu
Na dan dospeća izdavalac, prema uslovima emisije, vraća glavnicu investitoru.
Na primer, investitor kupi obveznicu nominalne vrednosti 100.000 dinara sa godišnjom kuponskom stopom od 5% i rokom dospeća od pet godina.
Ako uslovi emisije predviđaju godišnju isplatu kupona, investitor bi primao 5.000 dinara godišnje, dok bi se nominalna vrednost od 100.000 dinara vraćala po dospeću, pod uslovima emisije.
Dužničke hartije sa fiksnim i promenljivim prihodom
Nisu sve dužničke hartije od vrednosti nužno instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom.
Kod obveznice sa fiksnim kuponom (Fixed-Coupon Bond), kamatna stopa je određena uslovima emisije i ne menja se tokom trajanja instrumenta.
Kod obveznice sa promenljivom kamatnom stopom (Floating-Rate Bond), kamata se može menjati u skladu sa referentnom kamatnom stopom ili drugom unapred definisanom formulom.
Postoje i obveznice bez kupona (Zero-Coupon Bonds). One ne isplaćuju periodičnu kamatu, već se obično izdaju po ceni nižoj od nominalne vrednosti. Investitor ostvaruje prinos kroz razliku između kupovne cene i iznosa koji dobija po dospeću.
Zato je preciznije govoriti o dužničkim hartijama od vrednosti nego sve Debt Securities nazivati hartijama sa fiksnim prihodom.
Zašto investitori kupuju Debt Securities?
Investitori kupuju dužničke hartije od vrednosti iz različitih razloga.
Ostvarivanje prihoda
Mnoge dužničke hartije omogućavaju investitoru da ostvaruje periodične prihode od kamata ili kupona.
Očuvanje i planiranje kapitala
Instrumenti sa poznatim datumom dospeća mogu omogućiti investitoru da planira kada će dobiti nazad glavnicu, pod uslovom da izdavalac ispuni svoje obaveze.
Diversifikacija portfolija
Dužničke hartije mogu biti deo diversifikovanog investicionog portfolija zajedno sa akcijama i drugim vrstama imovine.
Upravljanje rizikom
Investitori mogu kombinovati instrumente različitog roka dospeća, kreditnog kvaliteta i kamatne strukture kako bi prilagodili portfolio svojim ciljevima i toleranciji na rizik.
Koji su rizici Debt Securities?
Dužničke hartije od vrednosti nisu bez rizika. Nivo rizika zavisi od konkretnog instrumenta i izdavaoca.
Kreditni rizik predstavlja mogućnost da izdavalac ne izvrši svoje obaveze, odnosno da ne isplati kamatu ili glavnicu prema uslovima emisije.
Kamatni rizik nastaje zato što se tržišna vrednost mnogih obveznica menja kada se promene kamatne stope. Kada tržišne kamatne stope rastu, cena postojećih obveznica sa fiksnim kuponom često pada, dok pad tržišnih kamatnih stopa može imati suprotan efekat.
Rizik likvidnosti postoji kada investitor ne može lako da proda hartiju po ceni koju očekuje.
Inflacioni rizik znači da inflacija može smanjiti realnu vrednost budućih kamatnih prihoda i glavnice.
Zbog toga dužnička hartija sa višim prinosom može nositi i veći rizik. Viši prinos nije besplatan — često predstavlja kompenzaciju investitoru za preuzimanje većeg rizika.
Kreditni rejting i Debt Securities
Kreditni rejting predstavlja procenu kreditne sposobnosti izdavaoca ili konkretnog dužničkog instrumenta koju daju specijalizovane agencije, kao što su S&P, Moody’s i Fitch.
Uopšteno, viši kreditni rejting ukazuje na višu procenu kreditne sposobnosti izdavaoca ili instrumenta. Investitori zato mogu zahtevati različite prinose za dužničke hartije različitog kreditnog rizika.
Na primer, dve kompanije mogu izdati obveznice sa sličnim rokom dospeća, ali kompanija sa slabijom procenom kreditne sposobnosti može morati da ponudi višu kamatnu stopu kako bi privukla investitore.
Kreditni rejting, međutim, nije garancija otplate i ne eliminiše rizik ulaganja.
Dužničke u odnosu na vlasničke hartije od vrednosti
Dužničke hartije od vrednosti (Debt Securities) i vlasničke hartije od vrednosti (Equity Securities) predstavljaju dve različite vrste finansijskih instrumenata.
Kod dužničke hartije investitor je poverilac izdavaoca. Kod vlasničke hartije investitor stiče vlasnički interes.
Najjednostavniji primer je poređenje obveznice i akcije.
Kada investitor kupi korporativnu obveznicu, on pozajmljuje novac kompaniji i ima pravo na isplate predviđene uslovima obveznice.
Kada investitor kupi akciju, on postaje vlasnik dela kompanije i može imati pravo na dividendu i druga prava koja proizlaze iz konkretne klase akcija.
U slučaju stečaja ili likvidacije kompanije, poverioci se u pravilu namiruju pre akcionara, ali redosled i prioritet zavise od vrste potraživanja i relevantnih pravnih pravila.
Debt Securities u Srbiji
Dužničke hartije od vrednosti imaju važnu ulogu i na finansijskom tržištu Srbije.
U Srbiji dužničke hartije mogu biti povezane sa različitim emitentima i vrstama finansiranja, uključujući državne obveznice, korporativne obveznice i druge dužničke instrumente, u skladu sa važećim propisima i pravilima tržišta kapitala.
Za investitora je važno da pre kupovine konkretne hartije prouči prospekt ili drugi relevantni dokument emisije, jer se uslovi razlikuju od jednog instrumenta do drugog.
Posebnu pažnju treba obratiti na:
- nominalnu vrednost,
- cenu po kojoj se hartija kupuje,
- kuponsku stopu,
- datum dospeća,
- prinos do dospeća,
- kreditni rizik izdavaoca,
- mogućnost trgovanja na sekundarnom tržištu,
- i poreski tretman prihoda.
Kod obveznica kojima se trguje na sekundarnom tržištu, tržišna cena može biti viša ili niža od nominalne vrednosti. Zbog toga kuponska stopa nije isto što i prinos koji investitor ostvaruje ako obveznicu kupi na tržištu po drugačijoj ceni.
Debt Securities – primer
Pretpostavimo da kompanija izda obveznicu:
- nominalne vrednosti: 100.000 RSD
- kuponske stope: 5% godišnje
- roka dospeća: 5 godina
Ako investitor kupi obveznicu po nominalnoj vrednosti i ako se kamata plaća jednom godišnje, godišnja kuponska isplata iznosi:
100.000 × 5% = 5.000 RSD
Ako izdavalac uredno ispunjava svoje obaveze i ako nema drugih posebnih uslova, investitor bi tokom pet godina primao ugovorene kuponske isplate, a po dospeću bi trebalo da primi i glavnicu od 100.000 RSD.
Međutim, ako investitor obveznicu kupi na sekundarnom tržištu po ceni od, na primer, 95.000 RSD, njegov stvarni prinos neće biti određen samo kuponskom stopom od 5%. U obračun prinosa ulaze i kupovna cena, buduće kamatne isplate i iznos glavnice koji se dobija po dospeću.
Debt Securities i akcije – ključna razlika
Najvažnija razlika može se prikazati ovako:
Debt Securities: investitor je poverilac izdavaoca.
Equity Securities: investitor je vlasnik dela kompanije.
Kod dužničkih hartija prinos i otplata uglavnom zavise od uslova instrumenta i sposobnosti izdavaoca da izvrši svoje obaveze.
Kod akcija nema unapred garantovanog prinosa na kapital. Vrednost akcije može rasti ili padati, a dividenda se isplaćuje samo ako je predviđena i odobrena u skladu sa pravima konkretne klase akcija i odlukama kompanije.
Zbog toga dužničke i vlasničke hartije imaju različitu strukturu prinosa, rizika i prava investitora.
Zaključak
Debt Securities su prenosivi dužnički finansijski instrumenti koji omogućavaju državama, kompanijama i drugim izdavaocima da prikupe kapital od investitora.
Najpoznatije dužničke hartije od vrednosti su obveznice, trezorski zapisi, komercijalni zapisi, notes i debentures.
Za investitora one mogu predstavljati izvor kamatnog prihoda i način diversifikacije portfolija, ali nose različite rizike, uključujući kreditni, kamatni, inflacioni i rizik likvidnosti.
Prilikom procene konkretne dužničke hartije važno je posmatrati ne samo kamatnu stopu, već i cenu po kojoj se hartija kupuje, rok dospeća, kreditni rizik izdavaoca, prinos do dospeća i uslove emisije.