Investirani kapital (Invested Capital) predstavlja kapital koji je kompanija stavila na raspolaganje za finansiranje poslovanja i ostvarivanje prinosa. Najčešće obuhvata sredstva obezbeđena iz vlasničkog kapitala i kamatonosnog duga, odnosno kapital koji se koristi za finansiranje poslovne imovine.
Investirani kapital je važan za procenu efikasnosti poslovanja, jer predstavlja osnovu za izračunavanje prinosa na investirani kapital (ROIC). Ovaj pokazatelj omogućava investitorima i menadžmentu da procene koliko profita kompanija ostvaruje na kapital koji je angažovala u poslovanju.
Za razliku od pojedinačne stavke u bilansu stanja, investirani kapital je izvedena finansijska veličina čiji se iznos može izračunati na više načina, u zavisnosti od svrhe analize i metodologije.
Šta je investirani kapital?
Investirani kapital (Invested Capital) predstavlja kapital koji je uložen u poslovanje kompanije i koji se koristi za finansiranje njenih operativnih aktivnosti, imovine i dugoročnog rasta.
U najširem smislu, izvori investiranog kapitala mogu biti:
- vlasnički kapital (Shareholders’ Equity);
- kamatonosni dug (Debt);
- određene obaveze po osnovu zakupa, u zavisnosti od metodologije obračuna;
- drugi izvori finansiranja koji se smatraju kapitalom angažovanim u poslovanju.
Važno je razlikovati izvore kapitala od imovine u koju je kapital uložen. Investirani kapital nije zasebna stavka koja se direktno prikazuje u bilansu stanja, već se njegov iznos najčešće izračunava na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja.
Formula za investirani kapital
Investirani kapital može se izračunati različitim pristupima. Dva česta pristupa su operativni pristup i pristup finansiranja.
Operativni pristup
Kod operativnog pristupa, investirani kapital se povezuje sa kapitalom potrebnim za finansiranje poslovne imovine:
Investirani kapital = Neto obrtni kapital + Neto osnovna sredstva + Ostala operativna imovina
U zavisnosti od metodologije, u obračun se mogu uključiti i nematerijalna imovina i druge dugoročne operativne stavke.
Ovaj pristup nastoji da pokaže koliko je kapital potrebno angažovati za obavljanje osnovne poslovne delatnosti.
Pristup finansiranja
Kod pristupa finansiranja, investirani kapital se posmatra kroz izvore kojima se poslovanje finansira:
Investirani kapital = Kamatonosni dug + Vlasnički kapital − Neoperativna gotovina i ulaganja
Oduzimanje neoperativne gotovine i ulaganja omogućava da se fokus analize usmeri na kapital koji je stvarno angažovan u poslovanju.
Pošto se definicije razlikuju među analitičarima i kompanijama, pri izračunavanju ROIC-a važno je koristiti konzistentnu metodologiju za investirani kapital i operativnu dobit.
Izvori investiranog kapitala
Kompanije najčešće obezbeđuju kapital za poslovanje iz dva osnovna izvora: duga i vlasničkog kapitala.
Finansiranje dugom
Finansiranje dugom (Debt Financing) predstavlja prikupljanje sredstava pozajmljivanjem novca od banaka, investitora ili drugih poverilaca.
Kompanija može koristiti bankarske kredite, obveznice Bonds i druge dužničke instrumente za finansiranje obrtne imovine, kupovinu opreme, izgradnju objekata ili druge poslovne potrebe.
Za razliku od vlasničkog finansiranja, dug stvara obavezu kompanije da u skladu sa uslovima ugovora vrati glavnicu i kamatu.
Veći oslonac na dug može omogućiti kompaniji da poveća obim poslovanja bez izdavanja novih akcija, ali istovremeno povećava njene finansijske obaveze i troškove servisiranja duga.
Finansiranje vlasničkim kapitalom
Finansiranje vlasničkim kapitalom (Equity Financing) predstavlja prikupljanje sredstava izdavanjem akcija investitorima.
Kupovinom akcija investitori stiču vlasnički interes u kompaniji, dok kompanija ne preuzima obavezu da im vrati uloženi kapital na određeni datum, kao što je slučaj sa dugom.
Vlasničko finansiranje zato ne stvara obavezu otplate glavnice, ali može dovesti do razvodnjavanja vlasničkog udela postojećih akcionara ako kompanija izda nove akcije.
Investirani kapital i ROIC
Jedna od najvažnijih primena investiranog kapitala jeste izračunavanje prinosa na investirani kapital (Return on Invested Capital – ROIC).
ROIC meri koliko operativne dobiti kompanija ostvaruje u odnosu na kapital koji je angažovan u poslovanju.
Pojednostavljena formula glasi:
ROIC = NOPAT ÷ Investirani kapital × 100
gde je NOPAT (Net Operating Profit After Tax) neto operativna dobit nakon poreza.
Na primer, ako kompanija ostvaruje NOPAT od 10 miliona evra i ima 50 miliona evra investiranog kapitala:
ROIC = 10 ÷ 50 × 100 = 20%
To znači da je kompanija ostvarila prinos od 20% na kapital koji je, prema korišćenoj metodologiji, angažovan u poslovanju.
Investirani kapital i ROCE
Investirani kapital je povezan i sa pokazateljem prinosa na angažovani kapital (Return on Capital Employed – ROCE).
ROIC se obično fokusira na prinos ostvaren na kapital koji je angažovan u poslovanju, dok se ROCE koristi za procenu efikasnosti korišćenja ukupnog angažovanog kapitala.
Iako su ROIC i ROCE slični pokazatelji, njihove formule i definicije kapitala i dobiti mogu se razlikovati. Zbog toga rezultate ova dva pokazatelja treba upoređivati samo kada su njihove metodologije obračuna međusobno usklađene.
Zašto je investirani kapital važan?
Investirani kapital je važan zato što omogućava analizu odnosa između kapitala angažovanog u poslovanju i rezultata koje kompanija ostvaruje.
Menadžment ga može koristiti za:
- procenu efikasnosti korišćenja kapitala;
- donošenje odluka o novim investicijama;
- procenu profitabilnosti poslovnih jedinica;
- određivanje načina finansiranja poslovanja;
- poređenje prinosa kroz različite periode.
Investitori ga koriste zajedno sa pokazateljima kao što su ROIC, ROCE i WACC kako bi analizirali koliko efikasno kompanija koristi kapital kojim raspolaže.
Investirani kapital u Srbiji
Koncept investiranog kapitala koristi se i u finansijskoj analizi kompanija u Srbiji. Međutim, izraz nije isto što i pojedinačna računovodstvena stavka u domaćem bilansu stanja.
Za analizu kompanija u Srbiji podaci potrebni za izračunavanje investiranog kapitala mogu se pronaći u njihovim finansijskim izveštajima, uključujući podatke o kapitalu, dugoročnim i kratkoročnim obavezama, osnovnim sredstvima, obrtnoj imovini i gotovini.
Prilikom poređenja kompanija važno je koristiti istu metodologiju obračuna, jer različite definicije investiranog kapitala mogu dati različite rezultate.
Investirani kapital – zaključak
Investirani kapital (Invested Capital) predstavlja kapital angažovan za finansiranje poslovanja i stvaranje budućih prinosa. Njegovi glavni izvori su vlasnički kapital i dug, dok se njegov iznos može izračunati različitim metodama na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja.
Njegov značaj posebno dolazi do izražaja kod pokazatelja ROIC, koji povezuje operativnu dobit sa kapitalom angažovanim u poslovanju. Zbog toga investirani kapital predstavlja važnu veličinu za analizu efikasnosti korišćenja kapitala, profitabilnosti i dugoročnog stvaranja vrednosti kompanije.