Quick Ratio

Koeficijent ubrzane likvidnosti, brzi odnos, brzi koeficijent

vidi Acid Test Ratio

Šta je koeficijent ubrzane likvidnosti?

Koeficijent ubrzane likvidnosti Quick Ratio, takođe poznat kao brzi koeficijent, je koeficijent likvidnosti Liquidity Ratios koji meri sposobnost preduzeća da izmiruje svoje kratkoročne obaveze Current Liabilities samo sredstvima koja se mogu pretvoriti u gotovinu u roku od 90 dana.

Ova sredstva se smatraju „brzom“ imovinom jer se mogu brzo i lako pretvoriti u gotovinu. Brzu imovinu čine, gotovina i gotovinski ekvivalenti Cash and Cash Equivalents, tržišne hartije od vrednosti Marketable Securities i potraživanja Accounts Receivable.

Formula

Brzi odnos = Likvidna obrtna  sredstva / Tekuće obaveze

Quick Ratio = Liqiud Current Assets / Current Liabilities

ili

Brzi odnos = (Gotovinai gotovinski ekvivalenti + Tržišne hartije od vrednosti + Potraživanja) / Tekuće obaveze

Quick Ratio = (Cash & Equivalents + Marketable Securities + Accounts Receivable) / Current Liabilities 

U poređenju sa koeficijentom tekuće likvidnosti Current Ratio, koeficijent ubrzane likvidnosti uzima u obzir samo najlikvidnija sredstva i strožije je merilo likvidnosti od koeficijenta tekuće likvidnosti. Brzi koeficijent ne uključuje zalihe i unapred plaćene troškove.

Primer 1

Koeficijent ubrzane likvidnosti= 20.000 + 10.000 + 18.000 / 25.000 = 48.000 / 25.000 = 1,92

To znači da preduzeće može da isplati svoje tekuće obaveze 1,92 puta koristeći svoja najlikvidnija sredstva.

Koji brzi odnos je dobar?

Uopšteno govoreći, što je brzi odnos veći, kompanija ima više brze imovine Quick Assets nego tekućih obaveza. Drugim rečima, to znači  da su likvidnost i finansijsko zdravlje kompanije bolji. Što je koeficijent manji, veća je verovatnoća da će kompanija imati problema sa plaćanjem dugova. Ako je vrednost koeficijenta 1 to znači da su brza sredstva jednaka obrtnim sredstvima Current Assets.

To znači da bi kompanija mogla da isplati sve svoje tekuće obaveza bez prodaje ne-tekućih sredstava Non-current Assets. Koeficijent 2, opet, pokazuje da preduzeće ima duplo više brzih sredstva od tekućih obaveza. Veći koeficijent, u principu, ukazuje da bi kompanija mogla više puta da izmiri tekuće obaveze. Na primer, odnos 5 ili 5:1 bi značio da kompanija ima dovoljno likvidnih sredstava da pet puta otplati svoje dugove.

Međutim, brzi odnos manji od 1 ili 1:1 nije uvek loš znak za kompaniju. To jednostavno znači da kompanija nema dovoljno likvidnih sredstava da isplati kratkoročne dugove. Kompanija može imati odlične ugovore sa svojim zajmodavcima, tako da kratkoročne obaveze ne moraju biti tako loše kao što izgledaju u bilansu stanja. Pored toga, za kompaniju kao što je Apple, na primer, zalihe su dovoljno likvidne pokriju tekuća plaćanja. Kompanije, osim toga, mogu tražiti dodatno kratkoročno finansiranje za plaćanje kratkoročnih obaveza. Kao što brzi odnos nije obavezno loš, ni veoma visok odnos nije uvek dobar. Visok koeficijent može ukazivati na to da kompanija ima višak gotovine koji bi se mogao bolje upotrebiti. Na primer, kompanija bi mogla da uloži taj novac u istraživanje novih tržišta. 

Primer 2

Chevron je svih 5 godina imao bolji koeficijent ubrzane likvidnosti od Exxon-a.