Preostala vrednost (Residual Value) predstavlja procenjenu vrednost koju kompanija očekuje da će ostvariti od sredstva na kraju njegovog korisnog veka, nakon što se završi period tokom kojeg se sredstvo koristi u poslovanju.
Ta vrednost može nastati prodajom sredstva drugom korisniku, prodajom za delove, reciklažom ili drugim oblikom otuđenja. Zbog toga Residual Value ne znači nužno vrednost otpada.
Residual Value je važna kod obračuna amortizacije (Depreciation), jer utiče na iznos vrednosti sredstva koji se raspoređuje kao amortizacioni trošak tokom njegovog korisnog veka.
Šta je Residual Value?
Residual Value, odnosno preostala ili rezidualna vrednost, predstavlja procenu koliko će određeno sredstvo vredeti na kraju perioda u kojem kompanija očekuje da će ga koristiti.
Na primer, kompanija kupi mašinu za 100.000 EUR i proceni da će je koristiti 10 godina. Ako očekuje da će nakon tog perioda moći da proda mašinu za 10.000 EUR, taj iznos može predstavljati njenu procenjenu Residual Value.
Ako se koristi linearna amortizacija, amortizujući iznos bio bi:
100.000 – 10.000 = 90.000 EUR
A godišnji amortizacioni trošak:
90.000 / 10 = 9.000 EUR
Ovo je pojednostavljen primer, a stvarni računovodstveni tretman zavisi od primenjenih računovodstvenih standarda i okolnosti konkretnog sredstva.
Residual Value i amortizacija
Residual Value je posebno važna zato što određuje koliki deo nabavne vrednosti sredstva treba amortizovati.
Kod jednostavnog obračuna:
Amortizujući iznos = Nabavna vrednost – Residual Value
Na primer:
- nabavna vrednost sredstva: 80.000 EUR
- procenjena Residual Value: 8.000 EUR
- korisni vek: 8 godina
Amortizujući iznos je:
80.000 – 8.000 = 72.000 EUR
Ako se koristi linearna amortizacija:
72.000 / 8 = 9.000 EUR godišnje
Preostala vrednost zbog toga predstavlja deo vrednosti sredstva koji se, prema datoj pretpostavci, ne amortizuje kroz redovni amortizacioni trošak.
Residual Value nije isto što i Book Value
Residual Value i Book Value predstavljaju različite pojmove.
Book Value, odnosno knjigovodstvena vrednost, predstavlja vrednost po kojoj se sredstvo trenutno vodi u računovodstvenim evidencijama, nakon obračunate amortizacije i drugih relevantnih korekcija.
Residual Value je procenjena vrednost koju će sredstvo imati na kraju svog korisnog veka.
Na primer, mašina kupljena za 100.000 EUR može danas imati knjigovodstvenu vrednost od 40.000 EUR, dok njena procenjena Residual Value na kraju korisnog veka iznosi 10.000 EUR.
Dakle:
Book Value = trenutna knjigovodstvena vrednost
Residual Value = procenjena vrednost na kraju korisnog veka
Residual Value i Salvage Value
Salvage Value je veoma blizak termin i u mnogim finansijskim i računovodstvenim kontekstima koristi se kao sinonim ili približan sinonim za Residual Value.
Ipak, postoji korisna razlika u naglasku.
Residual Value je širi pojam koji se odnosi na očekivanu vrednost sredstva na kraju njegovog korisnog veka.
Salvage Value često naglašava vrednost koju sredstvo može ostvariti kada se na kraju korisnog veka proda, otuđi ili povrati deo svoje vrednosti.
Zbog toga ih u Investidiji možemo povezati kao veoma bliske termine, ali ih ne treba predstavljati kao potpuno identične u svakom računovodstvenom kontekstu.
Residual Value i Scrap Value
Scrap Value je uži pojam od Residual Value.
Scrap Value predstavlja vrednost koju sredstvo može imati kao otpad, sekundarna sirovina, materijal za reciklažu ili izvor delova.
Na primer, stara mašina može imati:
- Residual Value od 15.000 EUR ako se očekuje da će je kupiti druga kompanija;
- Scrap Value od 4.000 EUR ako se posmatra samo vrednost njenog metala i delova.
Zato:
Residual Value → šira preostala vrednost
Scrap Value → vrednost sredstva kao otpada ili materijala za reciklažu
Kako se određuje Residual Value?
Residual Value je procena, a ne iznos koji je unapred sigurno poznat.
Prilikom procene mogu se uzeti u obzir:
- očekivani tržišni uslovi;
- starost sredstva;
- očekivano stanje sredstva na kraju korisnog veka;
- tehnički i ekonomski vek;
- mogućnost ponovne prodaje;
- vrednost delova;
- troškovi prodaje ili otuđenja;
- iskustvo kompanije sa sličnom imovinom.
Na primer, automobil koji kompanija planira da koristi pet godina može na kraju tog perioda i dalje imati značajnu tržišnu vrednost. U tom slučaju njegova Residual Value neće biti samo vrednost otpada.
Residual Value može biti nula
Nije obavezno da sredstvo ima pozitivnu preostalu vrednost.
Ako kompanija očekuje da nakon korisnog veka sredstvo neće moći da proda niti da dobije značajnu vrednost za delove ili reciklažu, njegova procenjena Residual Value može biti nula.
Na primer, određena specijalizovana oprema može nakon dugog perioda korišćenja biti toliko zastarela da nema praktičnu tržišnu vrednost.
U takvom slučaju:
Residual Value = 0 EUR
Ako se koriste odgovarajuća računovodstvena pravila i procena je opravdana, cela relevantna nabavna vrednost može biti predmet amortizacije.
Primer Residual Value
Pretpostavimo da kompanija kupi proizvodnu opremu za 120.000 EUR.
Očekuje se:
- korisni vek: 10 godina
- Residual Value: 20.000 EUR
Amortizujući iznos iznosi:
120.000 – 20.000 = 100.000 EUR
Kod linearne amortizacije:
100.000 / 10 = 10.000 EUR godišnje
Na kraju korisnog veka, pod pretpostavkom da nema drugih promena i da su procene odgovarajuće, knjigovodstvena vrednost sredstva može biti približna procenjenoj Residual Value od 20.000 EUR.
Zašto je Residual Value važna?
Residual Value je važna zato što utiče na:
- obračun amortizacije;
- procenu troška korišćenja sredstva;
- finansijsko planiranje;
- procenu budućih novčanih priliva od otuđenja imovine;
- odluke o zameni opreme;
- analizu ukupnih troškova posedovanja sredstva.
Ako je Residual Value precenjena, amortizacioni trošak može biti prenizak. Ako je potcenjena, amortizacioni trošak može biti previsok.
Zbog toga procena preostale vrednosti može uticati na finansijske rezultate tokom više obračunskih perioda.
Residual Value i prodajna cena
Residual Value predstavlja procenu, dok je stvarna prodajna cena poznata tek kada se sredstvo zaista proda.
Na primer, kompanija proceni da će automobil nakon pet godina vredeti 12.000 EUR.
To je procenjena Residual Value.
Ako ga nakon pet godina zaista proda za 10.000 EUR, stvarna prodajna cena je niža od prvobitne procene.
Ako ga proda za 14.000 EUR, stvarna prodajna cena je viša od procenjene Residual Value.
Zato Residual Value nije garancija buduće prodajne cene.
Residual Value i korisni vek
Residual Value treba posmatrati zajedno sa Useful Life, odnosno korisnim vekom sredstva.
Korisni vek odgovara periodu tokom kojeg kompanija očekuje da će sredstvo koristiti u poslovanju.
Na primer:
Nabavna vrednost → 100.000 EUR
Korisni vek → 10 godina
Residual Value → 10.000 EUR
Ove tri pretpostavke zajedno predstavljaju osnovu za jednostavan obračun amortizacije.
Promena bilo koje od njih može promeniti iznos amortizacionog troška.
Suština Residual Value
Residual Value, odnosno preostala ili rezidualna vrednost, predstavlja procenjenu vrednost sredstva na kraju njegovog korisnog veka.
Ta vrednost ne mora predstavljati samo vrednost otpada. Sredstvo može i dalje biti funkcionalno i prodati se drugom korisniku, ili može imati vrednost zbog svojih delova i materijala.
Najvažnije je razlikovati:
Residual Value → šira procenjena preostala vrednost sredstva.
Salvage Value → veoma blizak termin koji se često koristi za vrednost sredstva pri kraju korisnog veka.
Scrap Value → uži pojam koji naglašava vrednost otpada, reciklaže i delova.
Residual Value je posebno važna za obračun amortizacije, jer određuje deo vrednosti sredstva koji se, prema datoj proceni, neće amortizovati tokom njegovog korisnog veka.