Short Selling (Prodaja na kratko): Kako funkcioniše trgovanje na pad cene?

Short Selling, odnosno prodaja na kratko, predstavlja strategiju trgovanja kojom investitor pokušava da ostvari profit od pada cene finansijske imovine. Za razliku od klasične kupovine akcija, kod koje investitor najpre kupuje imovinu očekujući rast njene vrednosti, kod short sellinga investitor najpre pozajmljuje hartije od vrednosti i prodaje ih, a zatim nastoji da ih kasnije kupi po nižoj ceni i vrati zajmodavcu.

Razlika između prodajne i kasnije kupovne cene, umanjena za kamate, naknade i druge troškove, predstavlja potencijalni rezultat transakcije.

Short Selling se najčešće koristi kod akcija, ali se može primenjivati i na druge finansijske instrumente, u zavisnosti od tržišta i dostupnosti za pozajmljivanje.

Šta je Short Selling?

Kod klasične kupovine akcija investitor ostvaruje potencijalnu dobit ako cena poraste:

Kupovina → rast cene → prodaja → potencijalna dobit

Kod Short Selling-a redosled je obrnut:

Pozajmljivanje → prodaja → pad cene → kupovina → vraćanje pozajmljenih akcija

Investitor, dakle, prodaje akcije koje u trenutku prodaje ne poseduje, već ih je prethodno pozajmio, najčešće preko brokerske kuće.

Na primer, ako investitor pozajmi akcije i proda ih po 100 USD, a kasnije ih kupi po 70 USD, razlika od 30 USD po akciji, pre troškova transakcije i pozajmljivanja, predstavlja njegovu potencijalnu bruto dobit.

Ako cena umesto toga poraste na 130 USD, investitor mora da kupi akcije po višoj ceni kako bi zatvorio poziciju, pa ostvaruje gubitak od 30 USD po akciji, pre troškova.

Kako funkcioniše Short Selling?

Short Selling se obično odvija kroz nekoliko koraka:

1. Investitor očekuje pad cene određene akcije.
2. Brokerska kuća pozajmljuje akcije od drugog investitora ili iz drugog dostupnog izvora.
3. Investitor prodaje pozajmljene akcije na tržištu.
4. Ako cena padne, investitor ih kupuje nazad po nižoj ceni.
5. Kupljene akcije se vraćaju zajmodavcu.
6. Razlika između prodajne i kupovne cene predstavlja dobit ili gubitak, nakon relevantnih troškova.

Ovaj postupak se često naziva shorting ili going short.

Primer Short Selling-a

Pretpostavimo da investitor smatra da će cena akcije kompanije pasti.

Pozajmljuje 100 akcija i prodaje ih po ceni od 50 USD.

Ukupna vrednost prodaje iznosi:

100 × 50 USD = 5.000 USD

Nakon određenog vremena cena akcije pada na 40 USD. Investitor kupuje 100 akcija po toj ceni:

100 × 40 USD = 4.000 USD

Akcije vraća zajmodavcu.

Bruto rezultat transakcije iznosi:

5.000 USD − 4.000 USD = 1.000 USD

Investitor bi, pre kamata, brokerskih provizija, naknada za pozajmljivanje akcija i drugih troškova, ostvario 1.000 USD dobiti.

Šta ako cena akcije poraste?

Short Selling nosi poseban rizik zato što potencijalni gubitak nije ograničen na početno uloženi iznos.

Ako investitor proda pozajmljene akcije po 50 USD, a njihova cena poraste na 80 USD, moraće da ih kupi po višoj ceni kako bi zatvorio short poziciju.

Za 100 akcija:

100 × 50 USD = 5.000 USD

Prodaja

100 × 80 USD = 8.000 USD

Kupovina radi zatvaranja pozicije

Gubitak = 3.000 USD

Ako cena nastavi da raste, gubitak nastavlja da raste.

Kod klasične kupovine akcije, maksimalni gubitak investitora je uobičajeno ograničen na iznos koji je platio za akciju, ako akcija padne na nulu. Kod Short Selling-a, međutim, cena akcije teoretski može rasti bez ograničenja, pa potencijalni gubitak short investitora nema unapred definisan gornji limit.

Short Position

Kada investitor izvrši Short Selling, on zauzima Short Position, odnosno kratku poziciju.

Short Position označava stanje u kojem investitor ima ekonomsku izloženost prema padu cene određene imovine.

Ako investitor ima short poziciju u akciji i cena akcije padne, pozicija može ostvariti dobit. Ako cena poraste, pozicija ostvaruje gubitak.

Short Selling opisuje sam proces ili strategiju, dok Short Position opisuje poziciju koju investitor zauzima.

Going Short

Going Short je izraz koji se koristi za proces zauzimanja kratke pozicije.

Kada investitor kaže da je going short na određenoj akciji, to znači da zauzima poziciju koja ostvaruje korist od pada njene cene.

Izrazi Short Selling, Short Position i Going Short povezani su, ali nisu potpuno identični:

• Short Selling – prodaja pozajmljene imovine sa ciljem da se kasnije otkupi po nižoj ceni;
• Short Position – kratka pozicija koju investitor drži;
• Going Short – čin zauzimanja kratke pozicije.

Short Selling i Margin Account

Short Selling se obično obavlja preko margin account, odnosno brokerskog računa koji omogućava korišćenje pozajmljenih sredstava ili hartija od vrednosti.

Pošto investitor prodaje pozajmljene akcije, brokerska kuća zahteva određeni nivo kolaterala (Collateral) kako bi se zaštitila od potencijalnih gubitaka.

Ako cena akcije poraste dovoljno da vrednost short pozicije predstavlja veći rizik za brokera, investitor može dobiti Margin Call, odnosno zahtev da uplati dodatna sredstva ili obezbedi dodatni kolateral.

Ako investitor ne ispuni zahtev, broker može zatvoriti poziciju kupovinom akcija na tržištu.

Short Selling i Margin Call

Margin Call može nastati kada vrednost računa investitora padne ispod nivoa koji broker zahteva za održavanje pozicije.

Kod short pozicije, rast cene akcije povećava potencijalni gubitak investitora. Ako taj gubitak dovoljno smanji vrednost računa, broker može zahtevati dodatni kapital.

Ovo je jedan od razloga zbog kojih Short Selling nosi veći rizik od jednostavne kupovine akcija.

Short Squeeze

Short Squeeze nastaje kada nagli rast cene akcije primora veliki broj short investitora da kupuje akcije kako bi zatvorili svoje pozicije.

Ove prinudne ili preventivne kupovine mogu dodatno povećati potražnju za akcijama i doprineti daljem rastu njihove cene.

Proces može izgledati ovako:

Rast cene → gubici short investitora → zatvaranje short pozicija → dodatna kupovina → još veći pritisak na rast cene

Short squeeze može posebno snažno uticati na akcije kod kojih postoji veliki broj otvorenih short pozicija u odnosu na broj akcija kojima se slobodno trguje.

Short Interest

Short Interest predstavlja broj akcija koje su trenutno predmet otvorenih short pozicija.

Investitori koriste ovaj podatak za procenu obima klađenja na pad određene akcije.

Visok Short Interest sam po sebi ne znači da će cena akcije pasti niti da će doći do short squeeze-a. Za procenu tržišne situacije potrebno je posmatrati i druge podatke, uključujući obim trgovanja, dostupnost akcija za pozajmljivanje i promene cena.

Troškovi Short Selling-a

Short Selling nije bez troškova. Investitor može imati:

• brokerske provizije;
• troškove pozajmljivanja akcija;
• kamate ili druge troškove finansiranja;
• regulatorne i tržišne naknade;
• troškove povezane sa dividendama.

Posebno je važan borrow fee, odnosno naknada za pozajmljivanje akcija. Ona može zavisiti od tražnje za određenom akcijom i dostupnosti akcija za pozajmljivanje.

Ako kompanija čije su akcije pozajmljene isplati dividendu, short investitor može biti obavezan da zajmodavcu nadoknadi iznos dividende.

Prednosti Short Selling-a

Short Selling se koristi iz nekoliko razloga.

Jedan od njih je pokušaj ostvarivanja dobiti kada investitor očekuje pad cene.

Drugi je hedging, odnosno zaštita od pada vrednosti druge investicije. Investitor može koristiti short poziciju kako bi smanjio izloženost određenom tržišnom ili sektorskom riziku.

Short Selling se takođe koristi u profesionalnom upravljanju portfoliom i različitim investicionim strategijama.

Rizici Short Selling-a

Najvažniji rizici uključuju:

• neograničen potencijalni gubitak ako cena imovine nastavi da raste;
• mogućnost Margin Call-a;
• troškove pozajmljivanja akcija;
• promene kamatnih stopa i drugih troškova finansiranja;
• mogućnost Short Squeeze-a;
• rizik da akcije postanu nedostupne za pozajmljivanje;
• obavezu nadoknade dividendi zajmodavcu;
• mogućnost prinudnog zatvaranja pozicije od strane brokera.

Zbog ovih karakteristika Short Selling zahteva pažljivo upravljanje rizikom i razumevanje uslova brokerskog računa.

Short Selling u odnosu na klasičnu kupovinu akcija

Osnovna razlika može se prikazati ovako:

Zašto investitori koriste Short Selling?

Short Selling može imati različite funkcije na finansijskom tržištu. Pored pokušaja ostvarivanja profita od pada cena, short prodaja može doprineti upravljanju rizikom, zaštiti portfolija i otkrivanju precenjenosti određenih hartija od vrednosti.

Short prodavci takođe mogu imati ulogu u formiranju tržišnih cena jer njihove transakcije predstavljaju procenu da je određena imovina precenjena u odnosu na očekivanu buduću vrednost.

Short Selling u Srbiji

Short Selling je povezan sa mogućnošću pozajmljivanja hartija od vrednosti i pravilima konkretnog tržišta i brokerske kuće.

Na domaćem tržištu mogućnost zauzimanja kratke pozicije zavisi od dostupnosti odgovarajućih finansijskih instrumenata, tržišne infrastrukture, pravila trgovanja i uslova koje propisuju broker i nadležni regulator.

Zbog toga investitor u Srbiji pre korišćenja short strategije treba da proveri da li konkretni broker i tržište omogućavaju pozajmljivanje hartija od vrednosti i trgovanje sa kratkom pozicijom, kao i koji troškovi i uslovi važe.

Ukratko: Short Selling

Short Selling (prodaja na kratko) je strategija kojom investitor prodaje pozajmljene hartije od vrednosti sa namerom da ih kasnije kupi po nižoj ceni.

Ako cena padne, razlika između prodajne i kupovne cene može predstavljati dobit. Ako cena poraste, investitor ostvaruje gubitak. Za razliku od klasične kupovine akcija, kod Short Selling-a potencijalni gubitak nije unapred ograničen, jer cena imovine može rasti bez teorijskog maksimuma.

Short Selling je zato važan pojam za razumevanje kratkih pozicija, finansijskog leveridža, Margin Call-a, Short Interest-a i Short Squeeze-a.