Akcijski fond, fond kapitala, vlasnički fond
Equity Fund
Šta je akcijski fond?
Akcijski fond Stock Fund, ili fond kapitala, je vrsta investicionog fonda koji ulaže u akcije i vlasničke hartije od vrednosti Equity Securities. Akcijskim fondovima upravljaju profesionalni menadžeri koji imaju za cilj da ostvare prinose za investitore fonda.
Fondovi akcija se razlikuje od fondova obveznica Bond Funds i fondova tržišta novca Money Market Funds. Sredstva fonda su uglavnom u akcijama, sa malo gotovine, za razliku od obveznica Bonds, zapisa Notes ili drugih vrednosnih hartija. Akcijski fond može biti zajednički fond Mutual Fund ili fond kojim se trguje na berzi Exchange Traded Fund (ETF).
Akcijski fond ima za cilj je da ostvari dugoročni rast kroz sticanje kapitalne dobiti Capital Gain. Dividende Dividend, pored toga, mogu biti važan izvor ukupnog prinosa.
Akcijski fondovi se mogu klasifikovati po više kriterija, na primer, po vrednosti sredstava i rastu. Fondovi mogu ulagati samo u hartije od vrednosti iz jedne zemlje ili iz više zemalja. U odnosu na uloženi kapital i veličinu kompanije mogu biti mala Small-cap, velika Large-cap, itd. Za fondove koji uključuju neku komponentu izbora akcija se kaže da su aktivno upravljani. S druge strane, indeksni fondovi Index Funds pokušavaju da što bolje predstave specifične indekse tržišta akcija.
Vrste akcijskih fondova
Fondovi kapitala se mogu klasifikovati po više kriterijuja što će biti prikazano u nastavku.
Dve osnovne vrste akcijskih fondova su fondovi kojima se aktivno upravlja i pasivno upravljani fondovi
Aktivno upravljani fondovi
Actively Managed Funds vode portfolio menadžeri koji aktivno istražuju, analiziraju i biraju akcije. Cilj koji žele da postignu je da nadmaše referentni indeks, kao što je S&P 500. Oni koriste različite strategije da odluče da li da kupe, drže ili prodaju akcije portfelja fonda. Uspeh fonda kojim se aktivno upravlja u velikoj meri zavisi od sposobnosti menadžera fonda. Zbog toga, fondovi kojima se aktivno upravlja obično naplaćuju veće naknade od pasivnih fondova.
Pasivno upravljani fondovi
Pasivno upravljani fondovi Passively Managed Funds uključuju indeksne fondove, koji imaju za cilj da repliciraju učinak pojedinih tržišnih indeksa. Učinak fonda prati učinak osnovnog indeksa. Na primer, S&P 500 indeksni fond nastoji da oponaša prinose S&P 500 sa akcijama u istim proporcijama kao indeks. Menadžeri pasivnih fondova ne pokušavaju da nadmaše tržište, umesto toga, samo prate indeks.
Promet hartija od vrednosti u portfelju indeksnog fonda je minimalan. Pošto, pasivni fondovi ne zahtevaju aktivno upravljanje imaju niže naknade i poreze od fondova kojima se aktivno upravlja.
Izbor između aktivnih i pasivnih fondova zavisi od ciljeva ulaganja, tolerancije na rizik i koncepcije ulaganja. Neki investitori preferiraju potencijal za bolji prinos aktivno upravljanih fondova. Međutim, drugi više vole niže troškove i sigurnije prinose pasivnih fondova. Neki fondovi nude kombinaciju pasivnih i aktivnih fondova zbog uravnoteženog rizika i potencijalnih prinosa.
Istorijski gledano, pasivni fondovi su u proseku nadmašili aktivne fondove nakon obračuna naknada, troškova transakcija i poreza.
Klasifikacija po tržišnoj kapitalizaciji
Tržišna kapitalizacija Market Capitalization je ukupna tržišna vrednost otvorenih akcija kompanije. Akcijski fondovi se često kategorišu na osnovu veličine kompanija u koje se investira. Kompanije različitih veličina obično imaju različite karakteristike rizike i prinose.
Fondovi sa velikim kapitalom
Large-cap Funds ulažu u akcije kompanija sa velikom tržišnom kapitalizacijom, većom od 10 milijardi dolara, mada se ona vremenom menja. Ove kompanije su obično dobro uspostavljena, zrela preduzeća sa istorijom neprekidnog rasta i redovnih isplata dividendi. Fondovi sa velikim kapitalom se generalno smatraju manje promenljivim od fondova koji ulažu u manje kompanije. Velike kompanije, međutim, imaju stabilnije prihode i veća finansijska sredstva da bi mogla da prebrode ekonomske padove.
Fondovi srednje kapitalizacije
Midcap Funds ulažu u akcije kompanija sa tržišnom kapitalizacijom između velike i male kapitalizacije. Ove kompanije su obično u fazi rasta, sa potencijalom za brzo širenje i povećanje tržišnog udela. Akcije sa srednjom kapitalizacijom mogu ponuditi potencijalno veći rasta od akcija sa velikim kapitalom, ali takođe nose nešto veći rizik.
Fondovi male kapitalizacije
Fondovi male kapitalizacije Small-cap Funds kupuju akcije kompanija male tržišne kapitalizacije, uglavnom ispod 2 milijarde dolara. Ovo su često mlađe, manje afirmisane kompanije sa potencijalom za visok rast. Akcije sa malim kapitalom mogu biti nestabilnije i manje likvidne, ali mogu investitorima ponuditi mogućnost za veće prinose.
Klasifikacija prema investicionoj strategiji
Vlasnički fondovi se, na osnovu njihove investicione strategije, svrstavaju u dve glavne grupe, u fondove rasta i fondove vrednosti:
Fondovi rasta
Fondovi rasta Growth Funds ulažu u akcije kompanija za koje se očekuje brži rast zarade. Ovi fondovi obično imaju veći odnos cene i zarade (P/E). Brzo rastuće kompanije obično reinvestiraju sav ili veći deo svog profita u širenje poslovanja umesto da isplaćuju dividende. Menadžeri fondova rasta traže kompanije sa novim proizvodima, uslugama ili poslovnim modelima sa potencijalom da osvoje veći tržišni udeo.
Fondovi vrednosti
Fondovi vrednosti Value Funds kupuju akcije vrednosti Value Stocks koje se smatraju potcenjenim. Potcenjene akcije često imaju niže odnose cene i zarade P/E i cene i knjigovodstvene vrednosti P/B i veće dividende. Investitori vrednosti žele da kupe akcije kompanija koje trguju uz popust na njihovu unutrašnju vrednost Intrinsic Value. To se obično dešava zbog privremenih zastoja ili tržišne neefikasnosti. Ove kompanije mogu biti u zrelim industrijama sa sporijim izgledima za rast, ali sa potencijalom za stabilne povrate i prihode.
Mešoviti akcijski fondovi
Mešoviti akcijski fondovi Blend Equity Funds ulažu u akcije rasta i vrednosti, da obezbede investitorima balans između dve strategije ulaganja.
Sektorska i geografska specijalizacija
Akcijski fondovi su klasifikovani na osnovu njihove usmerenosti na određene sektore ili geografske regione.
Sektorski fondovi
Sektorski fondovi investiraju u akcije kompanija koje posluju u okviru određene industrije ili tržišnog sektora. Primeri uključuju tehnologiju, zdravstvenu zaštitu, finansije, nekretnine, energiju i komunalne fondove. Ulaganje u sektorske fondove može biti profitabilno ako izabrani sektori imaju dobre izglede za rast. Međutim, sektorski fondovi su manje diverzifikovani od fondova širokog tržišta i nestabilniji su jer su vezani za učinak jednog sektora.
Geografski fokusirani fondovi
Geografski fondovi Geographically Focused Funds, takođe poznati kao regionalni fondovi, kupuju akcije kompanija sa sedištem u određenim delovima sveta.
Domaći fondovi ulažu prvenstveno u akcije kompanija sa sedištem u zemlji investitora. S druge strane, međunarodni fondovi kupuju akcije kompanija van matične zemlje investitora.
Globalni fondovi ulažu u akcije kompanija širom sveta, uključujući domaće i međunarodne akcije. Fondovi tržišta u razvoju ulažu u akcije kompanija u privredama u razvoju kao što su Kina, Indija ili Brazil.
Geografski fokusirani fondovi omogućavaju investitorima diverzifikaciju portfelja. Međutim, izloženi su rizicima, kao što su fluktuacije valuta, politička nestabilnost i razlike u računovodstvenim i regulatornim standardima.
Prednosti i rizici ulaganja u akcijski fond
Ulaganje u vlasničke fondove nudi investitorima prilike za atraktivne prinose, diverzifikaciju i profesionalno upravljanje. Međutim, postoje i rizici ulaganja u fondove kapitala. Za donošenje informisanih odluka i usklađivanje investicija sa pojedinačnim finansijskim ciljevima moraju se poznavati rizici.
Potencijalne koristi
Istorijski gledano, akcije su investitorima davale veći prinos od drugih vrsta imovine, kao što su obveznice i gotovina. Od 1928. do 2023. godine, S&P 500 je imao veći prosečni godišnji prinos 11,67% od korporativnih obveznica investicionog ranga 6,95%. Njihov dugoročni potencijal rasta čini vlasničke fondove privlačnim za one koji žele da izgrade bogatstvo tokom vremena.
Glavna prednost ulaganja u vlasničke fondove je diversifikacija, strategija upravljanja rizikom koja uključuje širenje investicija na više sredstava. Ovo umanjuje uticaj učinka bilo koje pojedinačne investicije na ukupan portfolio. Ulaganjem različitih akcija u različite industrije i sektore, akcijski fondovi smanjuju rizik ulaganja u poređenju sa ulaganjem u pojedinačne akcije.
Na primer, ako držite jednu akciju koja doživljava značajan pad vrednosti, cela investicija je u opasnosti. Međutim, akcijski fond u kome je ta akcija sa drugim akcijama, uticaj njenog pada na ukupni učinak fonda je smanjen.
Važno je napomenuti da prošli učinak akcijskog fonda ne garantuje buduće prinose. Berza doživljava kratkoročne fluktuacije i periode volatilnosti, što može uticati na učinak vlasničkih fondova. Pored toga, pojedinačni akcijski fondovi mogu imati drugačiji učinak od šireg tržišta.
Potencijalni rizici
Iako nude izglede za atraktivne prinose, fondovi kapitala takođe nose rizike koje treba uzeti u obzir. Glavni rizik vlasničkih fondova je tržišni rizik, kao što su ekonomski padovi, geopolitički događaji ili promene raspoloženja investitora. Tokom tržišne turbulencije, cene kapitalnih fondova mogu značajno fluktuirati, i doneti investitorima kratkoročne gubitke.
Rizikom se može upravljati redovnom kontrolom i rebalansiranjem portfolia u skladu s promenom okolnosti. Na taj način se obezbeđuje usklađivanje investicije u fondove kapitala sa tolerancijom rizika i finansijskim ciljevima.
Takođe, je važno je sprovesti detaljnu analizu pre izbora vlasničkih fondova. Pri tome, bi trebalo uzeti u obzir investicionu strategiju fonda, upravljački tim, istorijski učinak i naknade. Naknade za upravljanje i provizije mogu pojesti prinose tokom vremena.
Za i protiv fondova kapitala
Za
Veći očekivani prinosi na duži rok
Diversifikacija
Profesionalni menadžment
Protiv
Veća volatilnost i rizik od gubitka od obveznica ili gotovine
Aktivni fondovi mogu imati visoke naknade za upravljanje
Poreske implikacije
Vlasnički fondovi ostvaruju prinose kroz kapitalne dobitke i dividende, koje se različito oporezuju. Kratkoročni kapitalni dobici od prodaje hartija od vrednosti koje se drže godinu dana ili manje, se oporezuju po višoj stopi poreza na dobit od uobičajene. Međutim, dugoročni kapitalni dobici od hartija od vrednosti koje se drže duže od jedne godine se oporezuju po nižoj stopi. Dividende mogu biti kvalifikovane Qualified Dividends ili nekvalifikovane Non-qualified Dividends. Pri tome se kvalifikovane dividende oporezuju po nižoj stopi dugoročne kapitalne dobiti. Nekvalifikovane dividende se oporezuju uobičajenom stopom poreza na dobit.
Može se koristiti nekoliko strategija minimiziranja poreskog uticaja ulaganja u fond. Prva je, držanje akcija na računima za penzionisanje sa povoljnijim porezom, kao što su plan 401(k) ili individualni penzioni računi. Ovi računi nude poreske olakšice poput odloženog rasta poreza ili povlačenja bez poreza. Drugi je, ulaganje u poreski privlačnije fondove, kao što su indeksni fondovi ili ETF-ovi. Ovi fondovi obično imaju manji promet i manje raspodele kapitalnih dobitaka.
