Shorting predstavlja prodaju na kratko, odnosno strategiju kojom investitor pokušava da ostvari profit od pada cene finansijskog instrumenta. U klasičnom shortingu investitor najpre pozajmljuje akcije ili druge hartije od vrednosti, zatim ih prodaje po trenutnoj tržišnoj ceni i kasnije ih kupuje po novoj ceni kako bi ih vratio.
Ako cena padne, investitor može da ih otkupi po nižoj ceni i zadrži razliku kao profit, nakon odbitka troškova. Ako cena poraste, investitor mora da ih kupi po višoj ceni, što dovodi do gubitka.
Shorting je drugi, kraći naziv za Short Selling, dok se rezultat takve transakcije, odnosno pozicija koju investitor drži, naziva Short Position.
Šta je Shorting?
Shorting je strategija trgovanja u kojoj investitor zauzima poziciju koja ima koristi od pada cene određene akcije ili drugog finansijskog instrumenta.
Za razliku od klasične kupovine akcije, kod koje investitor prvo kupuje imovinu očekujući da će njena cena porasti, kod shortinga investitor prvo prodaje pozajmljenu imovinu, a zatim je kupuje nazad.
Zbog toga se često kaže da investitor kod shortinga pokušava da „proda skupo, a kupi jeftino“.
Kako funkcioniše Shorting?
Klasičan shorting najčešće se odvija kroz nekoliko koraka:
- Pozajmljivanje hartija od vrednosti – investitor preko brokera pozajmljuje akcije.
- Prodaja akcija – pozajmljene akcije prodaje po trenutnoj tržišnoj ceni.
- Pad ili rast cene – cena akcije se nakon prodaje menja na tržištu.
- Otkup akcija – investitor kupuje akcije na tržištu.
- Vraćanje pozajmljenih akcija – kupljene akcije vraća zajmodavcu.
Ako je cena pala, investitor može ostvariti profit. Ako je cena porasla, ostvaruje gubitak.
Primer Shortinga
Pretpostavimo da investitor smatra da će cena akcije kompanije ABC pasti.
On pozajmljuje 100 akcija i prodaje ih po 50 USD.
Ukupna vrednost prodaje iznosi:
100 × 50 USD = 5.000 USD
Ako cena akcije kasnije padne na 35 USD, investitor ih kupuje nazad:
100 × 35 USD = 3.500 USD
Razlika iznosi:
5.000 − 3.500 = 1.500 USD
Investitor bi u ovom primeru ostvario bruto profit od 1.500 USD, pre troškova pozajmljivanja, brokerskih provizija i drugih troškova.
Šta ako cena akcije poraste?
Ako cena akcije poraste umesto da padne, shorting proizvodi gubitak.
Ako je investitor prodao 100 akcija po 50 USD, a cena kasnije poraste na 70 USD, mora da ih kupi za:
100 × 70 USD = 7.000 USD
Pošto ih je prethodno prodao za 5.000 USD, gubitak iznosi:
5.000 − 7.000 = −2.000 USD
Ovaj gubitak može biti i mnogo veći ako cena nastavi da raste.
Rizik Shortinga
Najvažniji rizik shortinga jeste činjenica da je potencijalni gubitak kod klasične kratke prodaje teorijski neograničen.
Kada investitor kupi akciju, njen pad može najviše dovesti do gubitka celokupnog uloženog iznosa, ako cena padne na nulu. Kod shortinga, međutim, cena akcije može rasti bez unapred određenog gornjeg limita.
Na primer, akcija prodata na kratko po 50 USD može porasti na 100, 200 ili 500 USD. Investitor bi tada morao da je otkupi po znatno višoj ceni.
Zbog toga shorting nosi veći rizik i složeniji je od klasične kupovine akcija.
Troškovi Shortinga
Shorting može uključivati različite troškove, kao što su:
- naknada za pozajmljivanje akcija;
- brokerske provizije;
- troškovi finansiranja ili kamate, u zavisnosti od uslova računa;
- eventualne dividende koje short investitor mora nadoknaditi vlasniku pozajmljenih akcija;
- drugi troškovi povezani sa održavanjem kratke pozicije.
Zbog toga stvarni profit nije jednostavno jednak razlici između prodajne i kupovne cene.
Shorting i Short Squeeze
Shorting može biti posebno rizičan kada veliki broj investitora ima otvorene kratke pozicije.
Ako cena akcije počne naglo da raste, short investitori mogu pokušati da zatvore svoje pozicije kupovinom akcija. Povećana kupovina može dodatno podići cenu i izazvati Short Squeeze.
Short Squeeze može dovesti do veoma brzog rasta cene i velikih gubitaka za investitore koji su akcije prodali na kratko.
Shorting i Short Position
Termini Shorting i Short Position povezani su, ali nemaju potpuno isto značenje.
Shorting označava radnju ili strategiju prodaje na kratko, dok Short Position označava poziciju koju investitor ima nakon što je zauzeo kratku poziciju.
Drugim rečima:
Shorting → radnja/strategija
Short Position → pozicija investitora
Shorting vs. Short Selling
Shorting i Short Selling u praksi se najčešće koriste kao sinonimi.
Short Selling je formalniji i potpuniji termin, dok je Shorting kraći izraz koji se često koristi u finansijskom i investicionom govoru.
Zbog toga se investitor može susresti sa izrazima kao što su:
- short a stock – prodati akciju na kratko;
- shorting stocks – prodaja akcija na kratko;
- short selling – prodaja na kratko;
- short position – kratka pozicija.
Zaključak
Shorting je strategija trgovanja kojom investitor pokušava da ostvari profit od pada cene finansijskog instrumenta. Kod klasične prodaje na kratko investitor pozajmljuje hartije od vrednosti, prodaje ih, a zatim ih kupuje nazad kako bi ih vratio.
Ako je cena pala, može ostvariti profit, dok rast cene dovodi do gubitka. Pošto potencijalni gubitak može biti teorijski neograničen, shorting predstavlja rizičniju i složeniju strategiju koja zahteva dobro razumevanje tržišta i rizika.
Shorting je kraći naziv za Short Selling, dok je Short Position naziv za poziciju koja nastaje zauzimanjem kratke pozicije.