D Credit Rating, odnosno D kreditni rejting, predstavlja oznaku veoma ozbiljnog kreditnog rizika i koristi se kada je dužnik u neizvršenju obaveza (default) prema kriterijumima konkretne kreditne rejting agencije.
Kada kompanija ili drugi dužnik dobije D rejting, to najčešće znači da nije izvršio određenu obavezu po osnovu duga, kao što je plaćanje glavnice ili kamate. Takva ocena ukazuje na ozbiljne probleme u servisiranju duga i može značajno otežati pristup novom finansiranju.
D rejting se nalazi na samom dnu standardnih skala kreditnog rejtinga kod agencija koje koriste ovu oznaku. Međutim, D ne treba automatski izjednačavati sa bankrotom ili stečajem. Default je finansijski događaj, dok je bankrot odnosno stečaj pravni postupak čiji se uslovi razlikuju od države do države.
Šta znači D kreditni rejting?
D kreditni rejting označava da je prema metodologiji konkretne rejting agencije došlo do neizvršenja obaveze po dugu ili događaja koji se tretira kao default.
To može uključivati, u zavisnosti od okolnosti:
- neplaćanje kamate;
- neplaćanje glavnice;
- propuštanje plaćanja dospele obaveze;
- određene vrste restrukturiranja duga;
- druge situacije koje rejting agencija definiše kao neizvršenje obaveza.
D rejting zato predstavlja veoma snažan signal da je sposobnost dužnika da uredno servisira dug ozbiljno narušena.
D rejting kod kompanija
Kod kompanije, D kreditni rejting može nastati kada preduzeće ne izvrši plaćanje po obveznici, kreditu ili drugom dužničkom instrumentu.
Na primer, kompanija ima obveznicu čija glavnica od 10 miliona EUR dospeva 30. septembra. Ako kompanija ne izvrši obavezno plaćanje u skladu sa uslovima obveznice i ne postoji okolnost koja sprečava klasifikaciju događaja kao default, rejting agencija može takav događaj oceniti kao neizvršenje obaveze.
D rejting tada investitorima pokazuje da postoji ozbiljan problem sa servisiranjem konkretnog duga.
Međutim, treba razlikovati rejting kompanije od rejtinga pojedinačnog dužničkog instrumenta. Rejting agencija može procenjivati kreditni rizik samog emitenta, ali i određene obveznice ili druge dužničke instrumente.
D rejting nije isto što i bankrot
Jedna od najvažnijih razlika jeste između pojmova default i bankrot.
Default znači da dužnik nije ispunio finansijsku obavezu prema uslovima duga ili je nastupio događaj koji se prema metodologiji rejting agencije smatra neizvršenjem.
Bankrot ili stečaj predstavlja pravni postupak koji se vodi prema pravilima određene države i može uključivati zaštitu dužnika, reorganizaciju, likvidaciju imovine ili druge zakonske procedure.
Zato kompanija može doći u default pre formalnog pokretanja stečajnog postupka.
Obrnuto, sama činjenica da je pokrenut stečajni postupak ne znači da su svi detalji finansijskog statusa identični u svakom pravnom sistemu. Zbog toga se kreditni rejting i pravni status kompanije ne smeju posmatrati kao potpuno iste kategorije.
Kako D rejting utiče na kompaniju?
D rejting može imati ozbiljne posledice po finansiranje kompanije.
Kada kompanija više ne ispunjava obaveze prema poveriocima, potencijalni novi zajmodavci i investitori suočavaju se sa veoma visokim kreditnim rizikom. To može dovesti do:
- otežanog pristupa novim kreditima;
- viših troškova finansiranja;
- zahteva za dodatnim sredstvima obezbeđenja;
- smanjenja poverenja investitora;
- pada tržišne vrednosti dužničkih instrumenata;
- potrebe za restrukturiranjem postojećeg duga.
Kompanija može pokušati da reši problem pregovorima sa poveriocima, refinansiranjem, prodajom imovine, dokapitalizacijom ili restrukturiranjem duga, u zavisnosti od svoje finansijske situacije.
Zato D rejting ne znači nužno da je kompanija odmah prestala da posluje. On prvenstveno pokazuje da postoji ozbiljan problem sa ispunjavanjem finansijskih obaveza.
D kreditni rejting i obveznice
D rejting je posebno značajan na tržištu obveznica (Bonds).
Kada emitent obveznice ne izvrši ugovoreno plaćanje kamate ili glavnice, investitori mogu pretrpeti gubitak. U zavisnosti od uslova obveznice, strukture duga i postupka restrukturiranja, poverioci mogu pokušati da naplate deo potraživanja.
Važno je da investitor ne pretpostavi da D rejting znači automatski potpuni gubitak ulaganja. Konačni iznos koji poverioci mogu povratiti zavisi od imovine dužnika, prioriteta potraživanja, sredstava obezbeđenja, uslova ugovora i ishoda restrukturiranja ili stečajnog postupka.
D rejting i kreditni rizik
Kreditni rejting služi kao procena kreditne sposobnosti dužnika ili određenog dužničkog instrumenta.
Kod viših rejtinga, procenjeni rizik neizvršenja je generalno niži, dok veoma nizak rejting ukazuje na znatno veći rizik.
D rejting je zato povezan sa ekstremno visokim kreditnim rizikom. Poverioci tada više ne posmatraju dužnika samo kroz pitanje njegove buduće sposobnosti da plati dug, već i kroz pitanje kako će se postojeća obaveza rešiti.
D rejting kod država
D rejting se može odnositi i na suvereni dug, odnosno dug države, kada država ne izvrši određenu obavezu prema uslovima svojih dužničkih instrumenata.
U tom slučaju posledice mogu biti šire nego kod pojedinačne kompanije. Neizvršenje državnog duga može uticati na:
- troškove budućeg državnog zaduživanja;
- pristup međunarodnim tržištima kapitala;
- vrednost državnih obveznica;
- poverenje investitora;
- finansijski sistem zemlje.
Međutim, i kod država treba razlikovati default na određenu obavezu od šireg ekonomskog ili pravnog pojma „bankrot države“.
D rejting i restrukturiranje duga
Kompanija koja ne može da izmiri postojeće obaveze može pregovarati sa poveriocima o restrukturiranju duga (Debt Restructuring).
Restrukturiranje može uključivati:
- produženje roka dospeća;
- promenu kamatne stope;
- odlaganje pojedinih plaćanja;
- zamenu postojećeg duga novim instrumentima;
- delimičan otpis potraživanja.
Cilj restrukturiranja je da se promeni struktura obaveza kako bi dužnik dobio mogućnost da nastavi poslovanje i servisira dug prema novim uslovima.
Da li će takvo restrukturiranje predstavljati default zavisi od konkretnih uslova i metodologije rejting agencije.
Kako D rejting utiče na investitore?
Za investitora D rejting predstavlja važnu informaciju o stanju kreditnog rizika.
Ako kompanija ili emitent obveznice dobije D rejting, investitor treba da obrati pažnju na:
- iznos ukupnog duga;
- vrstu obaveze koja je u defaultu;
- iznos neizmirene glavnice i kamate;
- sredstva obezbeđenja;
- rang potraživanja;
- plan restrukturiranja;
- dostupnu imovinu dužnika;
- moguće stope povraćaja za poverioce.
Sama oznaka D ne govori koliko će novca poverioci na kraju povratiti. Za to je potrebna detaljnija analiza finansijskog položaja dužnika i konkretne obaveze.
D Credit Rating u odnosu na druge rejtinge
Kreditne rejting agencije koriste različite skale i oznake. Kod skala koje koriste slovo D, ono se nalazi na samom dnu skale i povezano je sa default statusom.
Na primer, kod poznatih dugoročnih rejting skala mogu se sresti kategorije poput:
AAA → AA → A → BBB → BB → B → CCC → CC → C → D
Tačan broj kategorija, definicije i kriterijumi razlikuju se između rejting agencija.
Zbog toga nije dovoljno samo posmatrati slovo. Uvek treba proveriti koja agencija je dodelila rejting, kojoj obavezi se rejting odnosi i koja je konkretna definicija korišćene oznake.
D Credit Rating i likvidnost
D rejting često dolazi u situaciji kada kompanija ima ozbiljne probleme sa izmirivanjem obaveza, ali je važno razlikovati kreditni rejting od likvidnosti.
Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da obezbedi sredstva za plaćanje dospelih kratkoročnih obaveza.
Kreditni rejting predstavlja širu procenu kreditnog rizika prema metodologiji rejting agencije.
Kompanija može imati problem sa likvidnošću koji dovede do neizvršenja određene obaveze, ali analiza mora uzeti u obzir i njenu ukupnu imovinu, strukturu duga i mogućnosti refinansiranja.
Šta se dešava nakon D rejtinga?
Nakon događaja koji predstavlja default, mogu uslediti različiti scenariji.
Kompanija može:
- pregovarati sa poveriocima;
- refinansirati postojeći dug;
- restrukturirati obaveze;
- prodati deo imovine radi obezbeđivanja gotovine;
- pronaći nove izvore kapitala;
- pokrenuti ili ući u odgovarajući stečajni ili drugi pravni postupak.
Ishod zavisi od finansijske situacije kompanije, pravnog sistema, strukture duga i odnosa sa poveriocima.
Primer D kreditnog rejtinga
Pretpostavimo da kompanija ima 50 miliona EUR duga i da u narednom periodu dospeva 10 miliona EUR glavnice. Kompanija nema dovoljno gotovine da izvrši dospelo plaćanje i ne uspeva da obezbedi novo finansiranje.
Ako ne izvrši ugovoreno plaćanje i ako događaj ispunjava kriterijume rejting agencije za default, njen kreditni rejting može biti snižen na D.
U tom trenutku kompanija može pokušati da pregovara sa poveriocima o produženju roka, smanjenju obaveza ili drugom obliku restrukturiranja.
Ako restrukturiranje nije moguće, mogu uslediti formalni pravni postupci, uključujući stečaj, u skladu sa zakonima zemlje u kojoj se postupak vodi.
Zaključak
D Credit Rating predstavlja oznaku veoma ozbiljnog kreditnog rizika i, kod rejting skala koje koriste ovu oznaku, povezan je sa defaultom odnosno neizvršenjem obaveza.
D rejting ne treba automatski izjednačavati sa bankrotom. Default je finansijski događaj, dok je bankrot ili stečaj pravni status ili postupak.
D rejting može značajno otežati pristup novom finansiranju i ukazuje na ozbiljne probleme sa servisiranjem postojećeg duga. Za investitore i poverioce najvažnije je da, pored samog rejtinga, analiziraju konkretnu obavezu, strukturu duga, imovinu dužnika, sredstva obezbeđenja i moguće ishode restrukturiranja.