Beneish M-Score Model je statistički model koji investitorima, analitičarima i revizorima pomaže da prepoznaju kompanije kod kojih postoji povećan rizik od manipulacije finansijskim izveštajima. Model analizira osam finansijskih pokazatelja i na osnovu njihovih promena procenjuje koliko je verovatno da kompanija manipuliše iskazanom dobiti.
Model je razvio američki profesor računovodstva Messod D. Beneish, a njegova najveća vrednost nije u tome što „otkriva prevaru“, već što predstavlja rani signal za detaljniju analizu finansijskih izveštaja.
Za investitore je to posebno važno jer manipulacija prihodima, rashodima, potraživanjima ili računovodstvenim procenama može stvoriti privid bolje poslovne uspešnosti nego što ona zaista jeste.
Šta je Beneish M-Score Model?
Beneish M-Score Model je matematičko-statistički model namenjen proceni rizika od manipulacije dobiti (earnings manipulation). Za razliku od klasičnih finansijskih pokazatelja, koji uglavnom mere profitabilnost, likvidnost ili zaduženost, Beneish model traži neuobičajene promene u finansijskim podacima koje mogu ukazivati na agresivno računovodstvo ili manipulaciju rezultatima.
Model poredi podatke iz tekuće i prethodne godine i koristi osam različitih indeksa. Oni obuhvataju potraživanja, bruto maržu, kvalitet imovine, rast prihoda, amortizaciju, operativne troškove, finansijsku polugu i obračunske stavke.
Važno je naglasiti da visok M-Score ne znači automatski da kompanija čini računovodstvenu prevaru. Rezultat predstavlja statistički signal koji ukazuje da bi investitor trebalo detaljnije da ispita finansijske izveštaje.
Kako funkcioniše Beneish M-Score Model?
Beneish model kombinuje osam finansijskih pokazatelja u jedinstvenu formulu. Svaki od njih posmatra određenu promenu u poslovanju kompanije između dve uzastopne godine.
Osnovna ideja je jednostavna: ako se više pokazatelja istovremeno promeni u smeru koji je karakterističan za kompanije koje manipulišu dobiti, povećava se i vrednost M-Score-a, odnosno procenjeni rizik od manipulacije.
1. DSRI – Days Sales in Receivables Index
DSRI (Days Sales in Receivables Index) meri promenu odnosa potraživanja od kupaca i prihoda između dve godine.
Ako potraživanja rastu mnogo brže od prihoda, to može biti signal da kompanija iskazuje prihode koji još nisu naplaćeni ili da koristi agresivnije računovodstvene politike za priznavanje prihoda.
Sam rast DSRI-ja, međutim, nije dokaz manipulacije. Do njega mogu dovesti i legitimne promene u politici naplate, strukturi kupaca ili uslovima prodaje.
2. GMI – Gross Margin Index
GMI (Gross Margin Index) meri promenu bruto marže kompanije.
Pogoršanje bruto marže može predstavljati pritisak na menadžment da prikaže bolje rezultate nego što ih poslovanje zaista ostvaruje. Zbog toga viši GMI može doprineti većem M-Score-u.
3. AQI – Asset Quality Index
AQI (Asset Quality Index) pokazuje promenu kvaliteta imovine, odnosno udeo imovine koja nije neposredno povezana sa tekućim poslovanjem.
Povećanje AQI-ja može ukazivati na to da kompanija sve veći deo troškova odlaže kroz kapitalizaciju ili ih prikazuje kao imovinu umesto kao tekući rashod.
4. SGI – Sales Growth Index
SGI (Sales Growth Index) meri rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu.
Brz rast prodaje sam po sebi nije negativan. Međutim, kompanije koje beleže izrazito visok rast mogu biti pod većim pritiskom da nastave da ispunjavaju očekivanja investitora, kreditora ili tržišta.
Zbog toga je visok SGI jedan od faktora koji Beneish model uzima u obzir pri proceni rizika od manipulacije.
5. DEPI – Depreciation Index
DEPI (Depreciation Index) prati promenu stope amortizacije.
Ako se stopa amortizacije smanjuje, to može značiti da je kompanija produžila procenjeni korisni vek imovine ili promenila druge računovodstvene pretpostavke. Takva promena može smanjiti iskazane troškove i povećati dobit.
Ipak, promene korisnog veka imovine mogu biti potpuno opravdane kada se promene ekonomske okolnosti ili procena stvarnog korišćenja imovine.
6. SGAI – Sales, General and Administrative Expenses Index
SGAI (Sales, General and Administrative Expenses Index) meri promenu odnosa prodajnih, opštih i administrativnih troškova prema prihodima.
Pogoršanje ovog odnosa može ukazivati na probleme u poslovanju i povećati pritisak na menadžment da manipuliše iskazanim rezultatima.
7. LVGI – Leverage Index
LVGI (Leverage Index) meri promenu finansijske poluge kompanije.
Rast zaduženosti može povećati pritisak na menadžment, naročito kada kompanija mora da ispuni određene finansijske pokazatelje prema bankama ili drugim poveriocima.
Zbog toga je finansijska poluga jedan od faktora koji model koristi u proceni rizika od manipulacije.
8. TATA – Total Accruals to Total Assets
TATA (Total Accruals to Total Assets) meri odnos obračunskih stavki (accruals) prema ukupnoj imovini.
Ovaj pokazatelj je važan zato što računovodstvena dobit ne mora biti jednaka količini novca koju je kompanija stvarno generisala. Veće oslanjanje na obračunske stavke može ukazivati na veći prostor za računovodstvene procene i potencijalnu manipulaciju dobiti.
Kako se računa Beneish M-Score?
Originalni Beneish model koristi sledeću formulu:
M = -4,84 + 0,92 × DSRI + 0,528 × GMI + 0,404 × AQI + 0,892 × SGI + 0,115 × DEPI – 0,172 × SGAI + 4,679 × TATA – 0,327 × LVGI
Dobijeni rezultat predstavlja M-Score, odnosno procenu rizika da kompanija manipuliše svojim finansijskim rezultatima.
Što je rezultat viši, odnosno što je manje negativan, to model ukazuje na veći rizik od manipulacije.
Kako se tumači Beneish M-Score?
Kod originalne verzije modela često se koristi prag od -1,78.
- M-Score > -1,78 → kompanija se prema modelu smatra potencijalnim manipulatorom i zahteva dodatnu analizu.
- M-Score < -1,78 → model ne ukazuje na povećan rizik karakterističan za manipulatore u okviru tog praga.
Ovaj prag treba posmatrati kao indikativan, a ne kao granicu između „prevaranta“ i „poštene kompanije“. Beneish M-Score nije revizorski zaključak i ne može samostalno potvrditi niti isključiti računovodstvenu prevaru.
Takođe, rezultat zavisi od toga koja se verzija Beneish modela koristi i kako su finansijski podaci pripremljeni.
Zašto je Beneish M-Score važan investitorima?
Najveća vrednost Beneish M-Score-a je u tome što investitoru omogućava da relativno brzo identifikuje kompanije koje zaslužuju dodatnu pažnju.
Umesto da se oslanja samo na rast dobiti ili prihoda, investitor može da proveri:
- da li potraživanja rastu brže od prihoda;
- da li se bruto marža značajno pogoršava;
- da li se menja struktura imovine;
- da li kompanija ostvaruje neuobičajeno visok rast prodaje;
- da li se menjaju pretpostavke o amortizaciji;
- da li rastu operativni troškovi u odnosu na prihode;
- da li kompanija povećava finansijsku polugu;
- i koliko se iskazana dobit oslanja na obračunske stavke.
Ako više ovih signala ukazuje u istom smeru, investitor ima razlog da detaljnije pregleda finansijske izveštaje.
Beneish M-Score Model u Srbiji
Beneish M-Score Model može biti koristan i za analizu kompanija u Srbiji, naročito za investitore koji prate društva čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi ili analiziraju finansijske izveštaje domaćih kompanija.
Kod primene modela u Srbiji potrebno je, međutim, obratiti pažnju na način na koji su finansijski podaci prikazani i na računovodstveni okvir koji kompanija primenjuje.
Za kompanije koje posluju u Srbiji, investitor može početi od finansijskih izveštaja dostupnih kroz Agenciju za privredne registre (APR), a za kompanije čijim se akcijama trguje na berzi relevantni su i objavljeni izveštaji i obaveštenja emitenta.
Kod domaćih kompanija Beneish M-Score ne treba posmatrati izolovano. Rezultat je mnogo korisniji kada se kombinuje sa analizom:
- bilansa stanja;
- bilansa uspeha;
- izveštaja o tokovima gotovine;
- napomena uz finansijske izveštaje;
- odnosa prihoda i potraživanja;
- zaduženosti i troškova kamata;
- promena računovodstvenih politika;
- mišljenja nezavisnog revizora;
- i drugih dostupnih podataka o poslovanju kompanije.
Posebno je važno proveriti zašto je određeni indeks značajno promenjen. Na primer, rast potraživanja ne mora značiti da kompanija lažno prikazuje prihode. Može biti posledica većeg obima prodaje, dužih rokova plaćanja ili promene strukture kupaca.
Zato Beneish M-Score treba koristiti kao alat za početni screening, a ne kao konačan dokaz računovodstvene manipulacije.
Primer primene Beneish M-Score-a
Pretpostavimo da investitor analizira kompaniju čiji prihodi brzo rastu, ali istovremeno potraživanja rastu još brže. Bruto marža se pogoršava, kompanija je sve zaduženija, a značajan deo dobiti proizlazi iz obračunskih stavki.
Svaki od ovih podataka pojedinačno može imati legitimno poslovno objašnjenje. Međutim, ako se više takvih promena istovremeno pojavi u Beneish modelu i rezultira M-Score-om iznad referentnog praga, investitor dobija signal za dodatnu finansijsku analizu.
Sledeći korak nije automatska prodaja akcija niti zaključak da kompanija vara. Potrebno je pregledati napomene uz finansijske izveštaje, računovodstvene politike, tokove gotovine i revizorsko mišljenje kako bi se utvrdilo postoji li opravdano objašnjenje za uočene promene.
Ograničenja Beneish M-Score Modela
Iako je koristan, Beneish M-Score ima nekoliko važnih ograničenja.
Pre svega, model ne dokazuje računovodstvenu prevaru. On samo procenjuje verovatnoću da određene karakteristike finansijskih izveštaja liče na karakteristike kompanija kod kojih je manipulacija dobiti bila prisutna.
Takođe, model može dati lažno pozitivan signal. Kompanija može imati visok M-Score zbog brzog rasta, promene poslovnog modela, akvizicije, promene računovodstvene politike ili drugih legitimnih poslovnih razloga.
Zbog toga M-Score treba kombinovati sa drugim metodama fundamentalne i finansijske analize.
Zaključak
Beneish M-Score Model predstavlja koristan alat za investitore koji žele da prepoznaju potencijalne znakove manipulacije finansijskim rezultatima. Analizom osam finansijskih pokazatelja model može ukazati na kompanije čije poslovne brojke zahtevaju dodatnu proveru.
Za investitora u Srbiji ovaj model može biti posebno koristan kao deo šire analize domaćih kompanija i njihovih finansijskih izveštaja.
Ipak, najvažnije pravilo je jednostavno: visok Beneish M-Score nije dokaz prevare, baš kao što nizak M-Score nije garancija da su finansijski izveštaji potpuno pouzdani. Njegova prava vrednost je u tome što investitoru govori gde treba da pogleda pažljivije.