Zarada, dobit, neto profit, krajnji rezultat
vidi, Net Income, Income, Net Income After Tax (NIAT), Bottom Line, Net Profit
Šta je zarada?
Zarada je prihod koji preduzeće ili pojedinac steknu tokom određenog perioda. Može se naći u bilansu uspeha kompanije i koriste se za merenje njene profitabilnosti.
Veće periodične zarade obično ukazuju na bolji finansijsk učinak i mogu uticati na rast cene akcija. Međutim, obračun zarade je često predmet računovodstvene manipulacije.
Vrste zarade
Postoje različite vrste zarade posmatrano od vrha do dna bilansa uspeha. Takve mere zarade pokazuju profit koji kompanija može da ostvari u različitim fazama. Oni zajedno mogu pokazati jasnu i sveobuhvatnu sliku finansijskog zdravlja kompanije.
Zarada pre kamate, poreza, deprecijacije i amortizacije (EBITDA)
EBITDA meri zaradu pre poreza, troškova finansiranja i troškove kapitalnih investicija. Kompanije sa mnogo imovine koja se može amortizovati, kao što su zgrade, mašine i patenti, obično postoje velike razlike između njihove EBITDA i operativnog prihoda.
EBITDA je široko korišćena mera profitabilnosti kompanija i koristi se za procenu njenog operativnog učinka. Ponekad se može koristiti kao alternativa neto dobiti Net Income. Ovaj pokazatelj je varijanta operativne dobiti EBIT koja isključuje određene bezgotovinske troškove Non Cash Expenses. Faktori koji se isključuju su finansiranje dugom, struktura kapitala, metode deprecijacije i amortizacije i porezi. Takođe, kompanijama je teže da manipulišu svojom EBITDA.
Međutim, iako je korisno merilo, EBITDA može da dovede u zabludu jer ne odražava cenu kapitalnih investicija. EBITDA, kao finansijski pokazatelj, ne priznaju Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja IFRS i Opšteprihvaćeni računovodstveni principi GAAP .
Zarada pre kamata i poreza (EBIT)
EBIT je takođe poznat kao operativni prihod. Izračunava se tako što se od ukupnih prihoda odbiju operativni rashodi Operating Expenses. Operativni rashodi uključuju troškove prodate robe Cost of Goods Sold, troškove deprecijacije Depreciation and Amortization, SG&A troškove i ostale troškove nastale normalnim poslovanjem kompanije.
EBIT uklanja uticaj poreza i troškove finansiranja. On odražava profitabilnost kompanije isključivo zasnovanu na njenom normalnom poslovanju. Kompanija sa većim dugovima može imati veći EBIT, ali niži neto prihod od kompanije sa manjim iznosima duga.
Zarada pre oporezivanja (EBT)
EBT meri zaradu firme pre plaćanja poreza i poreskih olakšica. Pokazuje operativnu i neoperativnu zaradu kompanije. Efektivna poreska stopa obično varira između različitih kompanija i godina. Stoga, uklanjanje efekata poreza može bolje da prikaže profitabilnost kompanije u poređenju sa sličnim kompanijama i da identifikuje trend iz godine u godinu.
Neto prihod
Neto prihod Net Income, poznat i kao neto zarada Net Earnings, se može izračunati oduzimanjem poreza od EBT-a. Pojavljuje se na dnu bilansa uspeha i uzima u obzir sve troškove. Neto prihod se može ili distribuirati akcionarima kao dividenda ili zadržati za buduća ulaganja.
U poređenju sa EBITDA i EBIT, neto prihod je podložniji različitim računovodstvenim metodama i veća je verovatnoća da će se njime manipulisati.
Zarada po akciji (EPS)
EPS se izračunava tako što se neto zarada preduzeća podeli brojem običnih akcija u opticaju. On meri novac koji kompanija zarađuje za svaku svojih akcija. Postoje dve vrste EPS-a:
Osnovni EPS ne uzima u obzir efekte razvodnjavanja koje mogu izazvati opcije na akcije Stock Options, varanti Warrants, konvertibilne obveznice Convertible Bonds itd.
Razvodnjeni EPS Diluted ERS je merilo učinka koja se koristi za procenu zarade po akciji kompanije ako su izdate sve potencijalne akcije. Razvodnjavanje devalvira postojeći udeo u kapitalu akcionara i smanjuje zaradu firme po akciji. Javna preduzeća moraju da prijave i EPS i razvodnjeni EPS u svom izveštaju o zaradi. Razređeni EPS je generalno niži od osnovnog EPS-a. U retkim slučajevima kod antirazvodnjenih hartija od vrednosti Anti-dilutive Securities takođe je moguće da razvodnjeni EPS bude veći od osnovnog.
Zarade kao merilo učinka kompanije
Zarada meri finansijske performanse kompanije i obično se koristi za procenu njene vrednosti. U relativnom vrednovanju, zarada kompanije se često upoređuje sa njenim tržišnim vrednostima da bi se utvrdilo da li je firma fer vrednovana u odnosu na slične kompanije. Odnos cene i zarade (P/E) i odnos EV/EBITDA su neki od najčešće korišćenih odnosa.
- Odnos P/E deli tržišnu cenu akcije sa poslednjim 12-mesečnim EPS kompanije. Odnos govori koliko su investitori spremni da plate za svaki dolar koji kompanija zaradi.
- Odnos EV/EBITDA deli vrednost preduzeća EV sa njegovom EBITDA. Na njega manje utiču računovodstvene manipulacije nego na odnos P/E, ali zanemaruje kapitalne izdatke.
Gore navedeni odnosi se obično porede sa prosekom industrije. Ako su koeficijenti kompanije P/E i EV/EBITDA veći od istih odnosa konkurenata, oni mogu biti precenjeni, i obratno.
Uparujući zaradu i račune bilansa preduzeća, analitičar može reći da li kompanija efikasno posluje i zarađuje.
• Prinos na kapital ROE se izračunava deljenjem neto prihoda sa ukupnim akcionarskim kapitalom Shareholders’ Equity. ROE meri koliko efikasno kompanija koristi svoj kapital za generisanje zarade.
• Prnos na sredstava ROA se izračunava deljenjem neto prihoda sa sredstvima.
Veći ROE i ROA znače da se kapitalni resursi kompanije efikasnije koriste za ostvarivanje zarade.